PROGRAM MENTALNOG ZDRAVLJA
(7.februar 2007.)

PROJEKAT “ ŽIVOT JE DUŽI, KAD SE KORAK PRUŽI “ u Kruševcu
(20.oktobar 2006.)

Prema nezvaničnim podacima u Srbiji ima oko 600.000 osoba sa posebnim potrebama. Teška situacija sa kojom se ovi ljudi suočavaju u Srbiji i veoma ograničen interes za njihove probleme i potrebe može se lako opisati činjenicom da je skoro nemoguće naći tačne podatke o njihovom broju.

Sportsko društvo za decu i omladinu sa posebnim potrebama “Palestra”, uspešno završava realizaciju projekta “Život je duži, kad se korak pruži” koji je finansirala Kanadska vlada uz pomoć Kanadske Agencije za međunarodnu saradnju i Caritas-a SCG. Cilj projekta je bio smanjenje diskriminacije prema deci i omladini sa posebnim potrebama kroz promociju njihovih prava i podizanje svesti o potrebama i većoj integraciji u lokalnoj zajednici.

Jedan od metoda pristupa je bila organizacija pravilne i sistematske grupe fizičkih vežbi koje su realizovala i izvodila stručna lica. Ova vrsta aktivnosti nudi deci društvene kontakte, poboljšava komunikaciju, doprinosi boljoj saradnji, toleranciji i prihvatanju uspeha i neuspeha. Organizovana su takmičenja, izleti na Kopaonik, Goč, Jastrebac i Beograd kao i posete bazenima Sportskog centra. Ove delatnosti smišljene su sa namerom da se kako fizički ojačaju tela ove dece, tako i da se podstakne njihovo aktivno uključivanje u život zajednice kao ravnopravni članovi.

Ne menjajte glagole, promenite stavove.

Kako bi se podstakla javnost da bude tolerantnija i pruža podršku osobama sa posebnim potrebama, svakog meseca održavani su roditeljski sastanci i edukativna predavanja, distribuirani su posteri i brošure i uspostavljeni su kontakti i održavani Forumi osoba sa posebnim potrebama u saradnji sa drugim udruženjima iz Kruševca i drugih opština.

Razvoj preventivnih programa i mehanizama na lokalnom nivou (informisanje građana, edukacija članova lokalne zajednice, korišćenje postojećih i razvoj novih resursa i finansijsko učešće opstine) doprineće dobrom planiranju politike socijalne zastite.

Veliko strpljenje, entuzijazam i strucnost ljudi uključenih u projekat, garant su sigurnog cilja da se deci i omladini sa posebnim potrebama omogući da razviju potencijale i sposobnosti, što će pomoći integraciji u sredinu u kojoj žive i dokazati da imaju svoje mesto u društvu.

Nastavićemo da promovišemo inovativne projekte u oblasti zaštite osoba sa posebnim potrebama,u partnerstvu sa organizacijama i ustanovama koje imaju bliske programe. Cilj angažovanja članova, prvenstveno roditelja dece i omladine sa posebnim potrebama kao i njihovog okruženja je da na vreme shvate značaj svoje participacije i odgovornosti.

U okviru projekta, vršeno je i istraživanje na temu:

Definisanje nivoa potreba ciljne grupe i stava prema deci i omladini sa posebnim potrebama

U ovoj fazi projekta se za osnovnu ideju i sadržaj rada može izdvojiti saradnja, tj. inteziviranje saradnje subpopulacije dece sa posebnim potrebama i njihovih roditelja sa vršnjacima iz redovnih škola i njihovim roditeljima. Psihološko istraživanje koje je sprovedeno u dve faze (na početku i kraju projekta), ukazuje na učinkovitost celog projekta.
Naime, očekivano je da će saradnja, druženje i razvijanje takmičarskog duha kod ove dve grupe dece i njihovih roditelja doprineti izvesnim promenama u domenu emocija, čak i stavova.
Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja može se zaključiti da tokom rada u okviru projekta jeste došlo do promena kod učesnika. Tumačenje ovih promena svakako zahteva posebnu i sveobuhvatniju analizu, no, izdvajanjem i samo nekih od njih imamo ohrabrujuće rezultate:
? Deca koja su učestvovala u projektu, iz redovnih škola, u ponovljenom ispitivanju navode da se sada (za 12%) više druže sa decom sa posebnim potrebama i to zahvaljujući novosklopljenim poznanstvima. Obzirom da su raniji kontakti ovih subpopulacija bili sporadični i retki, ove podatke možemo sagledati u pozitivnom svetlu. Naime, distanciranost je uslovljavala javljanje stereotipija koje su sada, pod uticajem realnih kontakata i uvida, počele da se menjaju. Ovome u prilog ide i 45% tvrdnji dece iz redovnih škola da su očekivali drugačije i da su očekivali da su deca sa posebnim potrebama ”više razlikuju od njih“. Uopšteno gledano, ova deca su grupa u kojoj se javlja najviše upadljivih promena
Sve ove promene po svojoj prirodi JESU pozitivne u smislu veoma važnih i nužnih početnih koraka u međusobnom upoznavanju i dece i roditelja, a kroz aktivnu interakciju. Neophodnost rada na saradnji i integraciji dece sa posebnim potrebama i dece iz redovnih škola postaje sve aktuelnija, jer se samo na taj način - autentičnim angažmanima svih - može doći do “prave mere” tolerantnosti, ali i kompeticije.

“Retko nam se dogodi da nam se ukaže prilika za velika dela, ali svet je prepun prilika da se ucine mala “
- Sally Koch

SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIROMAŠTVA
(20.oktobar 2006.)

Mladi iz pokreta Fokolara organizovali su u petak 20.oktobra 2006 godine u okviru projekta Nedelja za ujedinjeni svet akciju: Večera za beskućnike.
Večera je održana ispod Brankovog mosta u Beogradu.
Pored pokreta Fokolara, ovaj dogadjaj ispratio i Caritas Italije finansijskom pordškom. Predstavnici Caritasa Italije su svojim prisustvom takodje i upriličili ovaj događaj. Dogadjaj nije bio zatvorenog karaktera, te su osim beskućnika večeru dobila i romska deca a osim vecere bilo je i druzenja uz zvuke gitare.

ispod Brankovog mosta, Beograd

SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIROMAŠTVA
(17.oktobar 2006.)

Odbor za smanjenje siromaštva Narodne skupštine Republike Srbije organizovao je obeležavanje Svetskog dana borbe protiv siromaštva, u formi okruglog stola u utorak, 17. oktobra 2006. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Tema ovog susreta bila je: Borba protiv siromaštva – Korak ka prosperitetu.
Ovaj događaj propratio je i Caritas uz prisustvo direktora Vlč. Vladislava Varge i PR Melinde Šipoš.
Učesnici okruglog stola su zajednički ocenili da je Srbija usvojila propise potrebne da bi se izborila sa siromaštvom, sledeći strategiju Evrospke unije, ali da je potrebna skladnija akcija svih faktora u društvu da bi se to sprovelo u praksi.
Pitanje siromaštva i borbe protiv njega nije pitanje novca već akcije, poručio je predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković. Predsednik je izjavio da oni koji imaju više, imaju veću obavezu u borbi protiv siromaštva u kojoj je ključno podsticati međusobnu solidarnost.

Završnu reč preuzela je predsednica Odbora za smanjenje siromaštva Snežana Stojanović - Plavšić podsetivši na važnu strategiju Narodne skupštine u borbi protiv siromstva u Srbiji koja se sprovodi organizovanjem stalnih tribina i uključivanjem svih činilaca u društvu.

OMLADINSKI KAMP U SLUŽBI PREVENCIJE ZAVISNOSTI
(3.-9.jul 2006.)

Od 3. do 9. jula u Mužlji, opština Zrenjanin, održan je omladinski kamp na temu prevencije zavisnosti. Učesnici kampa bili su smešteni u školskom domu Emaus. Caritas Zrenjaniske Biskupije u saradnji sa Kovačić Bernadet, konsultantom za zavisnost iz Craitasa Mađarske, psiholozima iz Kanjiže, Subotice i Čonoplje i upravom doma, organizovali su nezaboravnih četiri dana za dvadeset i troje omladinaca.
Program kampa sastojao se iz mnogobrojnih radionica vođenih od strane stručnih animatora. Nakon edukativno - zabavnih programa, učesnici kampa mogli su da biraju između pravljenja raznih rukotvorina, farbanja stakla, dramske ili sportske sekcije. Večernje sate omladinci su provodili uz duhovni i molitveni program, koji je predvodio velečasni Kalapiš Stojan.
Učesnici kampa su kroz predavanja, predstave, igre i zajedničku debatu upoznali opasnosti opojnih sredstava, štetnost duvana i alkohola i mogućnosti prevencije zavisnosti. Članovi stručnog tima za rad sa omladinom bili su psiholozi Kovačić Bernadet, Telek Kristina, Soke Izabela i Banda Iren, a organizatori samog događaja Bukosa Geza, koordinator Caritasa Zrenjanina i Meleghi Zoltan, koordinator projekta.

CARITAS POMOGAO PREKO 1.500 PORODICA U VIŠE OD 10 OPŠTINA VOJVODINE I CENTRALNE SRBIJE (22. jun 2006.)

Caritasova mreža u Srbiji je i ovog puta pomagala porodice ugrožene od poplava i klizišta. Preko 1.500 porodica u Vojvodini i Centralnoj Srbiji je dobilo pomoć koja se sastojala od paketa sa osnovnim prehrambenim i higijenskim artiklima. U opštinama Beočin, Zrenjanin, Pančevo, Valjevo, Kragujevac, Kraljevo, Kostolac, Trstenik pomoć je podeljena najugroženijim porodicama u saradnji sa opštinskim vlastima i mesnim zajednicama. U opštinama Valjevo, Kragujevac i Kraljevo 35 porodica je dobilo građevinski materijal u vrednosti od po 1.000 Eura a u opštini Kragujevac Caritas je obezbedio sredstva za sanacija 2 putna pravca koja su oštećena klizištem. Nove distribucije su planirane u opštinama Titel, Temerin, Ljig i drugima.

Nakon poplava koje su zadesile područje Banata, Caritas se aktivno uključio u program pomoći postradalima. Distribuirano je više stotina prehrambeno-higijenskih paketa, odeća i drugi artikli.

Program je u toku i aktivnosti se nastavljaju.

OTVARANJE CENTRA ZA MENTALNO ZDRAVLJE
(20.oktobar 2005.)

U Medijani, jednoj od niških opština, 02.10.2005. otvoren je prvi Centar za mentalno zdravlje u Srbiji.

Centar je otvoren u okviru Psihijatrijske bolnice Gornja Toponica u Nišu, saradnjom između Ministarstva zdravlja, Pakta za stabilnost i Caritas-a. Centar predstavlja važan pilot projekat koji bi doveo do otvaranja sličnih centara u drugim gradovima Srbije, kako je već najavljeno u Valjevu i Beogradu.

Program otvaranja vodio je direktor Centra za mentalno zdravlje dr Milan Stanojković, koji je takođe i direktor Psihijatrijske bolnice u Nišu i koji je za četiri godine napornog rada uspeo da dovede do otvaranja ove strukture, uz stalnu pomoć Caritas-a. Otvaranje je bilo propraćeno lokalnim medijima.

Na otvaranje su govorili predstavnici vlade i drugih struktura: zamenik ministra zdravlja, članovi Nacionalne komisije za mentalno zdravlje zajedno sa predsednicom dr Dušicom Lečić-Toševski, predstavnici SZO-a, predstavnici Vlade Grčke u ime Pakta za stabilnost, predstavnici gradske vlasti kao i druge zvanice iz oblasti zdravlja i predstavnici Caritas Italiana iz kancelarije Beograd, Caritas Trento i dr Paolo Serra, konsultant za psihijatriju pri Caritasu.

Ovaj projekat sprovodi se u cilju poboljšanja uslova lečenja osoba sa mentalnim poremećajima. Ovaj, kao i budući centri koji će se otvoriti nastoji da smanji broj hospitalizacija pacijenata u Psihijatrijskim bolnicama i da upućuje pacijente u Centre za mentalno zdravlje kao mesta novog terapeutskog načina lečenja koji se na humaniji način bavi osobom.